Sportska medicina je multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim aktivnostima prvenstveno kroz prevenciju, a zatim i kroz terapiju i rehabilitaciju povreda. Još jedan bitan segment u okviru delatnosti sportske medicine je unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih takmičarskih rezultata.
Periodični sistematski pregledi su najmoćnije oružje u prevenciji i ranoj detekciji povreda i oboljenja izazvanih sportskom aktivnošću. Razvojem i omasovljavanjem sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema u znatnom je porastu. Zato vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele pregleda koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utroška vremena.
U našoj zemlji, na žalost, zakonska regulativa ne reguliše u potpunosti problematiku zdravstvene zaštite sportista, odnosno svih učesnika u fizičkim aktivnostima. Zahvaljujući nedorečenosti sada važećeg Zakona, sportiste pregledaju i daju im saglasnost za bavljenje sportom lekari koji nisu stručno osposobljeni, van stručne metodologije sportskomedicinskog pregleda, a čest je slučaj da se takmičarske knjižice overavaju i bez izvršenog pregleda. Rezultat ovakvog rada je sve veći broj akcidenata na sportskim terenima.
Metodologiju sportskomedicinskog pregleda su donele i usvojile vodeće relevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti. Ona obuhvata:
- anamnezu,
- fizikalni pregled,
- antropometriju,
- funkcionalna testiranja,
- laboratorijske analize.
Anamneza je jedan od najznačajnijih delova pregleda. Ona sadrži podatke o identitetu sportiste, vrsti i disciplini sporta kojom se bavi, dinamici i vrsti treninga kao i podatke o ranijim oboljenjima i povredama. Dobro uzeta anamneza otkriva 60-75% mogućih problema kod sportiste. Ona uz ostale komponente pregleda može otkriti različite faktore koji utiču na radnu sposobnost.
Fizikalni pregled prikuplja niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se detektuju znaci oboljenja i deformiteta. Da bi se dobio celokupan uvid radi se po sistemima i obuhvata pregled glave i vrata, pregled grudnog koša i pluća, pregled srca i krvnih sudova, pregled abdomena, pregled urogenitalnog sistema, pregled mišićno-skeletnog sistema, pregled kože, neurološki i psihijatrijski pregled. U slučaju potrebe, radi procene trenutnog stanja, traži se konsultacija ostalih specijalističkih grana (npr. ORL pregled kod ronioca ...).
Antropometrija je grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara. Mnoga epidemiološka istraživanja ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja. U okviru antropometrije radi se merenje visine i telesne mase, određivanje visinsko-težinskog odnosa (BMI – body mass index), procena uhranjenosti i idealne telesne težine, određivanje sastava tela sa distribucijom telesne masti, procena predviđenog rasta ... Sve mere i izvedene vrednosti se upoređuju sa već utvrđenim, opšte prihvaćenim, standardima razvrstanim po starosnoj dobi, polu, vrsti sporta i disciplini. Odskakanje od standarda iziskuje niz predloga i preporuka u smislu poboljšanja zdravstvenog statusa takmičara kao i poboljšanja takmičarskih rezultata.
Funkcionalna testiranja imaju za cilj procenu trenutne funkcionalne, tj. radne sposobnosti. Od izuzetnog su značaja u proceni sposobnosti za bavljenje određenim sportom, u proceni nakom dužeg perioda mirovanja nakon povreda kao i u proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog odnosno takmičarskog ciklusa. Treningom se rezultati dobijeni funkcionalnim testiranjem mogu poboljšati. Od testova se rade osnovni motorički testovi (dinamometrija i merenje fleksibilnosti trupa), funkcionalna ispitivanja respiratornog sistema (spirometrija kroz čitav niz dobijenih i izvedenih vrednosti plućnih volumena) kao i procena anaerobnog praga i aerobne sposobnosti (direktnim ili indirektnim merenjem maksimalne potrošnje kiseonika Astrandoviim testom opterećenja na bicikl ergometru ili pokretnoj traci, Balke VO2max Test, Conconi test, VO2 max Step Test, Wingate test, Cooper test ...).
Laboratorijske analize mogu ukazati na zdravstveno stanje i na procenu funkcionalne sposobnosti. Kroz proveru laboratorijskih vrednosti možemo dobiti uvid u funkcionalnu adaptaciju na vežbe odnosno trening. To ukazuje da, pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja treba da pomognu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme. Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled je krvna slika (sa osvrtom na status gvožđa), sedimentacija, nivo glukoze u krvi i pregled urina, a opciono lipidni status (trigliceridi, ukupan holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol), bilirubin (ukupan, direktni, indirektni), urea, kreatinin, transaminaze, enzimi, elektroliti i čitav niz ostalih analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i na stanje funkcionalnih sposobnosti.
U medicinskoj terminologiji se ne pominju pojmovi kao što su „uvek“, „nikad“ i „sto posto“ što će reći da nema pregleda koji garantuje apsolutnu sigurnost sportisti pogotovo danas kada su zahtevi savremenog sporta svakim danom sve veći i veći. Svedoci smo evolutivnih pomaka ljudske vrste što se vidi i u pomeranju rezultata u takmičarskom sportu. Seniorske svetske rekorde od pre trideset godina sada obaraju juniori i to na treninzima. Sport je postao biznis, a biznis ne trpi greške. Profesionalizacijom se u sport ulažu velike količine novca, pa se očekuju i veliki rezultati što iziskuje angažovanje maksimalnih psiho-fizičkih sposobnosti sportiste. U celu priču se uključuje i priča o dopingu što dodatno otežava zadatak očuvanja zdravlja. Zbog svega toga, dobro obavljen sistematski pregled pre samog početka bavljenja određenim sportom kao i periodični sistematski pregledi tokom celog trenažnog veka sportiste, obavljeni po tačno utvrđenoj metodologiji i rukovođeni doktrinarnim stavovima u sportskoj medicini, mogu u mnogome pomoći građenju dobrih sportskih rezultata uz smanjenje mogućnosti zdravstvenih akcidenata na sportskim borilištima.
SVRSISHODNOST I METODOLOGIJA SISTEMATSKOG PREGLEDA U SPORTSKOJ MEDICINI
AUTOR - dr Zoran Đurđev
